Kako nastaje nakit od smole: od sušenog cveta do gotovog komada

Najčešće pitanje koje dobijem nije koliko nakit košta. Glasi: koliko dugo se ovo pravi?

Odgovor zavisi od komada, ali nikada nije jedno popodne. Između cveta koji uberem i priveska koji ti stigne u kutiji prođe nekoliko nedelja, a najduži deo tog vremena nije ni ulivanje ni ukrašavanje. Evo celog puta, korak po korak, sa fotografijama iz moje radionice.

Sve počinje od pravog cveta. Berem ga sama, u sezoni, i tu nema prečice: cvet mora da se osuši do kraja pre nego što uđe u smolu.

Svež cvet u smoli izgleda lepo prvih nekoliko dana, a onda potamni, jer voda u njemu nema kuda da ode. Zato sušenje traje nedeljama. Presovanje daje ravnu laticu i čistu liniju, sušenje u silika gelu čuva punoću i oblik, pa biram način prema tome kakav komad hoću da dobijem.

Osušeno cveće ide u kutije, razvrstano po vrsti i boji. Dobar deo onoga što je na ovim slikama čekao je mesecima na svoj komad.

Kada znam kakav komad pravim, cvetove raspoređujem u silikonski kalup, jedan po jedan, pincetom. Tu se odlučuje sve: koja latica ide napred, šta se vidi kroz smolu, gde ostaje prazan prostor.

Onda ide smola, ali ne odjednom. Prvo tanak sloj, pa cvet, pa sledeći sloj preko njega. Tako cvet ne otpluta dok se smola steže, a komad dobija dubinu zbog koje latica izgleda kao da lebdi.

Svaki sloj se suši satima. I ovde nema nazad: kada se smola stegne, stegla se. Ako se latica okrenula ili je unutra ostao mehur vazduha, komad ide u stranu i počinjem iznova.

Komad koji izađe iz kalupa ne liči na nakit. Mutan je i mlečan, ivice su oštre, po obodu se vidi trag kalupa. Prvi put kada sam to izvadila, mislila sam da sam upropastila ceo dan rada.

Onda kreće brušenje, od grubog papira ka sve finijem, u nekoliko prolaza. Posle svakog prolaza komad izgleda gore nego pre: sav u sitnim ogrebotinama i beloj prašini. Tek poliranje na kraju vrati providnost i sjaj.

Na drugoj fotografiji je isti privezak pre i posle. Ništa mu nije dodato, samo je izbrušen do kraja.

Kada je komad gotov, dobija karike, lančić ili nabodne kopče. Sve to je nerđajući čelik.

To nije ušteda nego odluka. Nerđajući čelik ne tamni, ne ostavlja zeleni trag na koži i podnosi svakodnevno nošenje. Nakit koji nosiš stalno mora to da izdrži, inače posle mesec dana završi u fioci.

Kada u nekom komadu vidiš srebrnasti sjaj, to je ukras u smoli, listić ili pahuljica. Okov je uvek čelik.

Ne izgleda kao radionice sa fotografija na internetu. Sto je pun kutija, kalupa i pinceta, sitno cveće se prosipa svuda, a brušenje ostavi belu prašinu po svemu, uključujući i mene.

Ne žalim se. Taj nered je jedini način na koji umem da radim, i iz njega izađe svaki komad koji vidiš u prodavnici.

Uz mene je skoro uvek Meggie. Ne pomaže mnogo, ali sedi tu i prati svaki korak. Ako te zanima kako sam uopšte počela ovo da radim, napisala sam na strani O meni.

To nije rečenica za reklamu, nego posledica postupka. Latica se nikada ne položi na isto mesto. Boja osušenog cveta nije ista dva puta, jer zavisi od toga kada je ubran i koliko je stajao. Smola se ni sama ne ponaša svaki put jednako.

Zato od većine komada u prodavnici postoji samo jedan primerak. Kada se proda, ne mogu da napravim isti, mogu samo sličan.

Ako te zanima šta koji cvet znači kada ga nosiš ili poklanjaš, o tome sam pisala u tekstu Značenje cveća u nakitu.

Smola je lagana i tvrda, pa se od običnog nošenja ne lomi i ne savija. Ono što joj ne prija je grubost: parfem i sredstva za čišćenje naneti pravo po komadu, i dugo stajanje na jakom suncu.

Održavanje je zato kratko. Obriši mekom krpom i vrati u kutiju u kojoj je stigao. Detaljnije sam objasnila u tekstu Kako pravilno održavati nakit od smole.

Sve što je u prodavnici je gotovo i spremno za slanje. Ne pravim po narudžbini, pa nema čekanja da komad tek nastane.

Ako ne znaš odakle da kreneš: ogrlice su najveći deo asortimana, setovi su ono što se bira kada poklon treba da izgleda potpuno, a minđuše su najlakši prvi komad.